POZIVAM ČLANOVE VLAŠKE DEMOKRATSKE STRANKE (NEGOTIN), SIMPATIZERE I SVE VLAHE U SRBIJI, DA U DRUGOM KRUGU PREDSEDNIČKIH IZBORA GLASAJU ZA BORISA TADIĆA.

PREDSEDNIK VDS - Prim.Dr.SINIŠA ČELOJEVIĆ

Nanovije vesti iz Vlaske demokratske stranke:

Predsednik Vlaske demokratske stranke dr Sinisa Celojevic, dr Tihomir Milovanovic i Verica Kalanovic - UJEDINJENI REGIONI SRBIJE

*********

Podpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanovic sa clanovima Vlaske demokratske stranke (Negotin) 24. aprila 2012. u Negotinu

Dana 18. marta 2012. godine odrzane su sednica Glavnog odbora i Godisnja Skupstina Vlaske demokratske stranke sa sledecim

D N E V N I M   R E D O M :

1. Razmatranje Izvestaja o radu VDS i njenih organa u 2011.godini,sa
finansijskim pokazateljim
2. Donosenje odluke o sklapanju predizbornih koalizija za predstojece
lokalne i republicke izibore(6,maj 2012.)
3. Izbor kandidata VDS za listu poslanickih kandidata,za clana predsednistva
URS i 3 kandidata za upravu URS
4. Donosenje odluke o zakazivanju godisnje skupstine VDS
5. Razno

Skupstina VDS je donela Odluku o sklapnju predizborne koalicije sa "Ujedinjenim regionima Srbije" na predstojecim republickim izborima. Sto se tice lokalnih izbora, opstinski odbori ce sami odluciti i proceniti sa kojom ce strankom stupiti u koalicioni odnos.

*********

Milivoje Dobrosavljevic, raniji (smenjeni) predsednik Vlaske demokratske stranke, smenjen zbog nesavesnog obavljanja  duznosti, nepostovanja Statuta i Programa stranke i ideja koje je zagovarao o uvodjenju rumunskog jezika i pisma, posle odbijene zalbe upucene Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i lokalnu samoupravu (nakon konacnog Resenja ovog Ministarstava) , tuzio je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i l.s. Upravnom sudu Srbije. TUZBA MU JE ODBIJENA! (Presudu mozete pogledati ovde)

*********

Viktor Davidovic, diplomirani inzinjer metalurgije iz Zajecara, postavljen je na mesto poverenika Vlaske demokratseke stranke (sa sedistem u Negotinu) za opstinu i grad Zajecar.

*********

U Boljevcu je 4.marta 2012odrzana sednica OPSTINSKE SKUPSTINE Vlaske demokratske stranke sa sedistem u negotinu(VDS) za OPSTINU BOLJEVAC. Na pomenutoj sednici izabran je OPSTINSKI ODBOR VDS(OO VDS) za Boljevac a za predsednika je izabran Sima Stankovic .

*********

Dana 29. februara 2012. godine, u Kladovu je konstituisan odbor Vlaske demokratske stranke-VDS (sa sedistem u Negotinu),na celu kladovskog odbora VDS je Bogosav Popovic(Boce)

*********
Na osnovu odluke predsednistva VLASKE DEMOKRATSKE STRANKE postavljeno je poverenistvo za opstinu Majdanpek na celu sa Stanojevic Milanom.

********

Predsednik Vlaske demokratske stranke Prim. dr Sinisa Celojevic, potpisao je 25. februara 2012. SPORAZUM O PRIDRUZIVANJU UJEDINJENIM REGIONIMA SRBIJE

********

Obraćanje dr Siniše Čelojevića, predsednika VDS,
prisutnima na sastanku u Domu Narodne skupštine Republike Srbije,
sa Poslaničkom grupom prijateljstva sa Rumunijom

Poštovani,

Za one koji me ne poznaju, ja sam dr Siniša Čelojević, specijalista gineklogije i akušerstva iz Negotina i ovde ću, na poziv organizatora, zastupati interese i stavove Vlaške demokratske stranke, čiji sam predsednik. Ujedno, želim da naglasim da sam, kao član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha i predsednik Odbora za službenu upotrebu vlaškog jezika i pisma. Osim toga, i predsednik sam Udruženja „Gergina“ koje se bavi očuvanjem kulture, jezika, tradicije i običaja Vlaha.
U želji da ni organizatoru ovog sastanka, kao ni ostalim prisutnim kolegama ne oduzimam previše vremena, ja ću svoje uvodno izlaganje pročitati, ali zadržavam pravo da se, još koji put javim za reč, bilo da je potrebno nešto pojasniti ili replicirati nekom od prisutnih.

Kako sam shvatio, cilj ovog sastanka je da se, kroz diskusiju, obezbedi objektivan uvid u potrebe vlaške manjine u Srbiji, kao i da se odgovarajućim predlozima utvrde načini za unapređenje tog položaja. Uvažavajući dobre namere organizatora ovog sastanka, želim da im uputim i reči zahvalnosti što su mi pružili mogućnost da iznesem stavove političke organizacije koju zastupam, ali i stavove koje zastupam u Nacionalnom savetu Vlaha i udruženju „Gergina“.
Međutim, moram da priznam da mi nije jasno zbog čega organizator insistira na istovremenom razgovoru o unapređenju položaja dve nacionalne manjine – rumunske i vlaške. Imajući u vidu da ove dve nacionalne manjine deluju potpuno odvojeno, o čemu svedoči i podatak da svaka od ovih nacionalnih manjina ima i svoj nacionalni savet. Naravno, ne želim da tvrdim da ove dve nacionalne manjine nemaju ništa zajedničko.Naprotiv. Pretpostavljam da imamo iste ili slične probleme. O tome mi možemo i treba da razgovaramo, kao što treba da razgovaramo i sa predstavnicima drugih nacionalnih manjina u Srbiji.
Ovako, pošto je sazivač i medijator ovog sastanka Poslanička grupa prijateljstva sa Rumunijom, ne ostaje mi ništa drugo nego da zaključim da je ovo još jedan vid pritiska na nas Vlahe, kako bi odustali od svojih osnovnih načela i u perspektivi prihvatili neka rešenja koja za cilj imaju izjednačavanje ili poistovećivanje sa rumunskom nacionalnom manjinom u Srbiji. A takvi pritisci, bilo da su otvoreni i brutalni, bilo da su prikriveni i suptilni, već duže vreme stižu kako od zvaničnika susedne i prijateljske Rumunije, tako i od njihovih eksponenata u Srbiji, koji ne biraju reči kada govore o nama koji smo angažovani u Nacionalnom savetu Vlaha, ili u političkim strankama i udruženjima koja prave jasnu razliku između Rumuna i Vlaha. Jer mi nikada nećemo i ne želimo da stavljamo bilo kakve crtice, bilo one uspravne ili kose, a pogotovu ne znak jednakosti između Vlaha i Rumuna. Naravno, uz svo uvažavanje Rumuna, kao naroda ili onih koji takav stav zastupaju. Ali, nema potrebe da se, pre zvaničnih rezultata popisa stanovnika u Srbiji, prebrojavamo. Potrebno je malo strpljenja, pa ukoliko takva opcija bude dominantna u Srbiji, mi ćemo to poštovati. To je jedino demokratsko načelo koje je za nas validno. Zato i nema potrebe da dižemo preveliku prašinu ili da „spremamo ražanj za zeca koji je još u šumi“.
Za razliku od, recimo, stava koji je, 28. decembra, prošle godine, medijima izneo Euđen Tomak, Šef odeljenja za prekogranične Rumune, koji je rekao da je za „rumunsku vladu priznavanje rumunske nacionalne manjine u severoistočnoj Srbiji prioritet”.
A Viorel Badea, senator rumunskog Senata i predsednik Komisije za prekogranične Rumune, (čovek koji se, da podsetim, nalazi na čelu komisije koja nije dala „zeleno svetlo“ rumunskom Senatu da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridrživanju Srbije Evropskoj uniji), u izjavi za medije, 29. decembra, 2011. godine, rekao je :
"Članovi Komisije za prekogranične Rumune mogu za samo par minuta da promene poziciju i da glasaju za Dogovor o priključenju Srbije Evropskoj Uniji, ako konstantuju da je došlo do promene stava srpskih vlasti prema rumunskoj manjini“.
Dodajući da : “Ako se vlasti iz Beograda pozabave pitanjem uspostavljanja normalnog odnosa kada je reč o tretiranju etničkih Rumuna nemam ništa protiv i čak ću postati njihov advokat u Briselu”.
A mesec dana kasnije, krajem januara, ove godine, rumunski senator Badea, učestvujući u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, na temu „Ispunjavanje obaveza i angažovanje Srbije“, imao i osobeno viđenje tek održane sednice Nacionalnog saveta Vlaha, na kojoj je doneta odluka o usvajanju vlaškog pisma.
Reagujući na taj događaj, rumunski parlamentarac je istakao „da su poslednji potezi Srbije usmereni ka derumunizaciji onih koje oni nazivaju Vlasima, a koji su, bez ikakve sumnje, govornici rumunskog jezika, i da instrumentalizovanje Nacionalnog saveta ove zajednice u cilju negiranja njihovog identiteta mora odmah da prestane“.
Na istom skupu, on je rekao i sledeće :
„Svedoci smo smešnog pokušaja izmišljanja takozvane azbuke za takozvani “vlaški” jezik, što predstavlja pokušaj stvaranja jezika kojim bi se opravdala tvrdnja o različitosti u odnosu na rumunski identitet, pri čemu se pribegava staljinističkim metodama“.
Nisam čuo da je bilo koja naša institucija reagovala na ovo, mada je u pitanju, po mom skromnom poznavanju međunarodnih odnosa, diplomatski skandal.
Međutim, ovakvi i slični stavovi ne dolaze samo sa leve, već i sa desne strane Dunava. O tome svedoči i protest koji je, Delegaciji Evropske unije u Beogradu, Kancelariji Saveta Evrope u Beogradu i Misiji OEBS u Beogradu i državnim institucijama u Rumuniji, zbog legitimno zakazane sednice Nacionalnog saveta Vlaha na kojoj je trebalo da se donese odluka o usvajanju vlaškog pisma.
Međunarodnim institucijama u Srbiji pojedinačne proteste uputili su dr Predrag Balašević, u ime Vlaške demokratske stranke Srbije, Zaviša Žurž za Ariadnae Filum, Jel Buobu Luia za Društvo za očuvanje jezika, kulture i religije Rumuna-Vlaha iz Pomoravlja, Tihan Matasarević za Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha “Dunav”, dr Dragiša Kostandinović za Društvo za kulturu Rumuna-Vlaha “Trajan” i Damir Šerbanović ispred Vlaške kulturne inicijative, dok je državnim institucijama Rumunije upućen jedan, zajednički protest!!!???
Naravno, imajući u vidu da predstavljam stranku koja baštini najiskrenija demokratska načela, a smatram da to isto važi i za Nacionalni savet Vlaha, kao i za Udruženje „Gergina“, ne mislim da pomenuti ljudi koji predstavljaju neke organizacije i stranke, nemaju prava to da čine. Naprotiv! Ali, oni se ponašaju kao da ih je neko ovlastio da govore u ime svih vlaških udruženja i stranaka, ne birajući reči, koje se, veoma često, dodiruju sa nečim što se može nazvati govorm mržnje. U ovom protestu, između ostalog se kaže:
„Mi potpisani, predstavnici organizacija, NVO i političkih partija Rumuna/Vlaha iz severoistočne Srbije obaveštavamo vas o stalnim pritiscima i asimilaciji vlaške/rumunske populacije iz severoistočne Srbije.
Kao što vam je poznato iz perioda izbora za nacionalne savete, Nacionalni savet Vlaha je konstituisan na osnovu prljave kampanje za izbore, praćene privođenjem na informativne razgovore građana vlaške/rumunske nacionalnosti u policiju, krivičnim gonjenjem autentičnih vlaških/rumunskih lidera. Najzad i potvrdom da su izbori bili regularni, iako su postojali prigovori Centralnoj izbornoj komisiji koji su svi redom odbačeni. Na ovaj način su stranke koje su i danas na vlasti u Republici Srbiji preuzele Nacionalni savet Vlaha kako bi međunarodnoj zajednici ukazale da se poštuju manjinska prava. Sa druge strane im je bio cilj kompletna asimilacija Vlaha/Rumuna.
Jedan narod se najlakše asimiluje uništenjem njegovog jezika, te se obzirom da Vlasi/Rumuni govore rumunskim jezikom, tj. narečjima rumunskog jezika, do asimilacije najlakše dolazi stvaranjem novog veštačkog jezika i pisma koji će izazvati konfuziju u narodu i koji će vremenom stvoriti drugi narod odvojen od matičnog dela naroda, te koji će na kraju nestati.“
Kao što se vidi, u ovakvim istupima, pomenute organizacije poistovećuju Vlahe i Rumune, kao i vlaški i rumunski jezik, što je za mene i organizacije koje predstavljam, neprihvatljivo. Kao što je neprihvatljivo što je državna administracija Srbije dozvolila da se stranka pod nazivom Nijedan od ponuđenih odgovora (NOPO), registruje kao manjinska vlaška stranka!?
Na moju veliku žalost, na ovakve pojave gotovo, niko ne reaguje. Zvanični državni organi kao da to i ne primećuju, a kada se i pojavi neko ko je spreman da bilo šta kaže na ovu temu, stiče se utisak da ne razume baš najbolje problematiku. Mada je stvar prilično jednostavna. A to je : nismo i ne želimo da budemo Rumuni. Mi smo oduvek bili i uvek ćemo biti Vlasi.
Naš jezik je bio i uvek će biti vlaški. Ali ne sporimo da između nas i Rumuna ima određenih sličnosti. Kao i između vlaškog i rumunskog jezika. (Napraviću malu digresiju u vidu pitanja – A zar, takođe ne postoji sličnost između srpskog i hrvatskog, srpskog i bosanskohercegovačkog ili između srpskog i crnogorskog jezika? Naravno da postoji, ali su to, ipak i zvanično priznati različiti jezici). Takođe, mi nikada nismo bili Srbi. Kao što nam srpski nikada nije bio maternji jezik. Mada i sa Srbima imamo dosta sličnosti. A u jeziku mnoštvo reči koje su slične ili iste. Većina nas govori i srpski jezik. Kao što nam nije problem da govorimo i rumunski. Ali ne želimo da nam to bilo ko nameće.
Zato i želim da javno, ovde u Domu Narodne skupštine, postavim i pitanje : zbog čega nas, predstavnike nacionalnih manjina, ne okupljate pred susrete sa nekim drugim parlamentarnim delegacijama. Na primer, Italije, Španije, Francuske, Portugalije, koje, kao i Rumunija pripadaju romanskom govornom području. Mada čak ni to ne treba da bude okvir. Jer, pretpostavljam da nije potrebno posebno podsećati da Vlasi, osim u Srbiji, žive i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Makedoniji, Albaniji. Zbog čega smatram da treba razvijati i dobre parlamentarne odnose i sa ovim državama, razmenjujući i sa njima iskustva u ostvarivanju manjinskih prava Vlaha.
Pretpostavljam da nije potrebno posebno naglašavati da je stav moje stranke, ali i Nacionalnog saveta Vlaha, čiji sam član Izvršnog odbora i predsednik Odbora za službenu upotrebu jezika i pisma, da je nama Vlasima jedina domovina Srbija. Te da iz tih razloga mi nismo niti možemo biti rumunska dijaspora, pa ne vidimo ni jedan poseban razlog (osim razvoja dobreosusedskih odnosa), da se o unapređenju statusa naše nacionalne manjine, razgovara na bilo kom nivou niti sa bilo kojom rumunskom delegacijom. Iz prostog razloga jer Rumunija nije naša matična država, pošto mi Vlasi ne možemo imati dve matične države. A ono o čemu mi Vlasi možemo razgovarati u Rumuniji i sa rumunskim delegacijama, je razmatranje pitanja gde su nestali i šta se to dogodilo sa Vlasima na teritoriji ove susedne i prijateljske države? Jer da podsetimo. Čak i u Americi nisu svi Amerikanci. Ima i Indijanaca.

U Beogradu, Primarijus dr Siniša Čelojević,

SAOPSTENJE VLASKE DEMOKRATSKE STRANKE ZA JAVNOST

(PREUZMITE DOKUMENT)

RESENJE O UPISU VLASKE DEMOKRATSKE STRANKE U REGISTAR

************

 

 

ODLUKA O ISKLJUCENJU MILIVOJA DOBROSAVLJEVICA IZ VLASKE DEMOKRATSKE STRANKE

 

Pismo Prim. Dr Sinise Celojevica, predsednika Vlaske demokratske stranke

Listu POLITIKA (povodom serije objavljenih clanaka o Vlasima)

Dragan Bujosevic, Glavni i odgovorni urednik

Goran Volf, Sef deska

Milan Galovic, Drustvo

Mirjana Molovanovic, Medju nama

Postovani,

Ceneci napore koje je vas list Politika nacinio u poslednjih nekoliko dana, obradjujuci temu koja za nas, Vlahe iz Timocke Krajine, ima poseban znacaj, zao mi je sto moram da konstatujem da ste, uglavnom, koristili sagovornike ciji je znacaj u zvanicnim, predstavnickim, organizacijama i strankama, pa samim tim i za ovu temu, marginalan.

Osim toga, vecina vasih sagovornika, odavno su, deklarisani predstavnici rumunizacije ovog dela Srbije, koji pokusavaju da svojom glasnoscu i bukom koju dizu, kako u susednoj Rumuniji, tako i po evropskim institucijama, zagluse ogromnu vecinu naroda iz Timocke Krajine koji zele i hoce da budu samo ono sto jesu – Vlasi. I u tom i takvom stavu nece ih pokolebati ni Balasevic, ni Demic, ni Zurz, ni Aleksandrovic. Niti ini koji su navikli da zive parazitskim zivotom, pokusavajuci da prodaju maglu, za novac koji dobijaju od raznoraznih organizacija, sprovodeci samo njima znane “projekte”.

U tome ih nece pokolebati ni raznorazni emisari za ljudska prava, koji lamentiraju nad, toboze izgubljenim ljudskim pravima nas Vlaha u drzavi Srbiji. Hvala im lepo! I daleko im lepa kuca! O nasim pravima znamo da se brinemo i sami. Mi, autenticni predstavnici Vlaha sa podrucja Timocke Krajine, svojim znanjem i sposobnoscu sticemo pozicije u ovom drustvu, bas kao sto to cine i mnogi drugi. Ne zelimo da nam neko, dekretom, obezbedi “strucnost”, samo zbog toga sto pripadamo vlaskom narodu. Ne zelimo da getoiziramo sebe, vec hocemo da budemo sastavni deo naprednog i proevropski orijentisanog drustva jedine nam drzave koju smatramo svojom domovinom, a koja se zvala i uvek ce se zvati – Srbija.

Sa predstavnicima susedne nam i kako se veoma cesto deklarisu, “prijateljske” Rumunije, hocemo da ostvarujemo saradnju, ali kao i sa drugima – na ravnopravnim osnovama. Razvijajuci dobrosusedsku saradnju u interesu nase domovine, Srbije i svih njenih gradjana. Ne zelimo da budemo taoci sovinisticki i hegemonisticki nastrojenih pojedinaca, organizacija ili stranaka niti iz Srbije niti iz Rumunije, bas kao sto ne zelimo da u Srbiji budemo iskorisceni za raznorazna potkusurivanja u pogledu ostvarivanja prava pojedinih nacionalnih manjina.

A da bi realizovali taj cilj, potrebno je, za pocetak, da kada je rec o Vlasima (pogotovu u najstarijem dnevnom listu na Balkanu), o tome govore Vlasi. Oni koji se deklarisu kao Rumuni neka govore do mile volje. Ali ne o nama. Mi i sami znamo da govorimo o sebi. Na oba svoja jezika. I na vlaskom i na srpskom. Ne kazem da ne umemo ili necemo da, kada je to potrebno, govorimo i na rumunskom. Ali, samo zbog toga kako bi pokazali i dokazali da i to umemo i mozemo, ali i da medju ova dva jezika ima slicnosti, ali da ima i razlike. I to ne samo toliko “koliko i izmedju Pirocanaca i Beogradjana”. Ali, mi ne zelimo da podsticemo razlike.

To sto se, za sada, nas glas nedovoljno glasno cuje ne znaci da nas nema. Da ne postojimo. Naprotiv! Ali, mi ne zelimo da svojim stavovima dosadjujemo ni stampanim ni elektronskim medijima ove drzave. A oni, po svemu sudeci, u teskoj situaciji u kojoj se, kao i citava drzava nalaze, nemaju sredstava da se na pravi, istrazivacki nacin, posvete ovoj temi. Ali, mi imamo strpljenja i cekamo da nasi mediji, iz nase drzave Srbije, posvete i nama paznju. Da pisu o nasim aktivnostima, da prate nase festivale i ostale aktivnosti koje imaju za cilj da neguju i ocuvaju duh, jezik, kulturu i tradiciju Vlaha, sa citavog prostora Balkana. Iz prostog razloga sto mi, za razliku od nekih drugih, nemamo “rezervnu domovinu” pa samim tim ni “rezervne medije”. Ali posto nismo ni slepi ni gluvi, vidimo da oni grlatiji, svako malo, posezu upravo za tim “rezervnim medijima” pokusavajuci da pronadju neki slucaj, nekog obespravljenog predstavnika vlaske zajednice, koji bi za tu priliku, morao da bude Rumun, ili “da mu je sve jedno”, jer je “to isto”.

Osim toga, ne zelimo da se nadvikujemo sa onima koji stalno vrte istu plocu. A samo, u zavisnosti od potrebe, menjaju broj obrtaja. Kao sto to cine i vec pomenuti.

Cinjenica je da pobrojani “predstavnici Rumuna iz Timocke Krajine”, predstavljaju tako mali broj istomisljenika sa ovih prostora. Ali, oni se trude da gebelsovskim sistemima ubede druge, ali i sebe, da u Timockoj Krajini zive Rumuni, ili da prodaju nebulozne tvrdnje da su Vlasu i Rumuni jedan te isti narod. Ne poricem da medju ova dva naroda postoji odredjena slicnost, ali nismo, necemo niti zelimo da budemo Rumuni. Isto je i sa nasim jezikom. Postoji odredjena slicnost u jezicima kojim govore Vlasi i Rumuni, ali to nije dovoljno da bi neko stavio znak jednakosti medju ova dva naroda ili ova dva jezika. Uostalom, da li bi bilo uputno i normalno da neko stavlja znak jednakosti izmedju Srba i Hrvata, Srba i Crnogoraca, Hrvata i Crnogotraca, kao i medju njihovim jezicima? Ne poricem da ovde ima i takvih. Ali, to nije vecinski stav niti vecinsko misljenje. A ona manjina koja poseze za time, jasno je deklarisana.

To sto je neko dobio zadatak da razvija teoriju da na prostoru Istocne Srbije zive Rumuni a ne Vlasi, cini se da bi se izbeglo pitanje koje ce, sasvim sigurno, jednog dana doci na red. A ono glasi : Gde se dedose Vlasi sa prostora Rumunije? Da li nam to neko salje lazne “dimne signale”, kako bi se izbegle prave namere? I kako od dima ne bi mogli da vidimo sta se iza brda valja?

Sudeci po agencijskoj vesti, koju je objavila i Politika, a u kojoj se kaze da je “predsednik odbora za spoljnu politiku Senata rumunskog parlamenta Titus Korlacean ocenio da Srbija krsi evropske norme, medjunarodne obaveze i sopstvene zakone o pravima nacionalnih manjina”, ocigledno je da je tako.

Pravo je cudo, da ovako nesto nije privuklo vecu paznju nase javnosti. A mislim da je trebalo. Pogotovu nase diplomatije. Iz prostog razloga sto predstavlja grubo mesaje u unutrasnje stvari jedne suverene, demokratske drzave, od strane, kako to sa druge strane Dunava, veoma cesto, umeju da naglase, susedne i prijateljske drzave.

Medjutim, nema tu niceg novog. Za onog ko to zeli i ume da shvati! Posto je ova godina, tako i pocela. Posto je prvi covek “nama susedne i prijateljske Rumunije”, Trajan Basesku, krajem januara, u Strazburu, izjavio “da ce Rumunija pratiti postovanje prava Rumuna van zemlje kroz evropske i medjunarodne mehanizme i traziti da se Vlasima prizna status rumunske manjine."

Tu treba dodati jos jedan deo ove vesti u kome se pominju ovogodisnji proklamovani ciljevi Rumunije u pogledu „nacionalnog delanja“.

Basesku je 20. januara na susretu sa ambasadorima akreditovanih u Rumuniji rekao da ce 2011. godina biti "godina Rumuna", godina u kojoj ce spoljna politika voditi racuna o potrebama Rumuna koji zive van zemlje, a to predstavlja "konsolidovanje etnickog, kulturnog, lingvisticnog i duhovnog identiteta".

Ovome treba dodati I podatak, koji nije tajna, da u „demokratskoj“ Rumuniji vec neko vreme vlada uverenje da u Timockoj Krajini („ali i sire“), ne zive Vlasi, nego Rumuni i da oni treba da imaju ista prava kao „i Rumuni u Vojvodini“, odnosno da im se „prizna“ rumunsko poreklo.

Ako su ove medijske informacije tacne, bilo bi dobro da neko objasni (moze i Basesku) kako se to nekome moze priznati „poreklo“? Ukoliko ga on sam ne odredi na demokratski nacin, dakle svojom voljom, prilikom popisa stanovnika. A taj popis stanovnika se radi jednom u deset godina. Prethodni je radjen 2002. Godine, a naredni treba da bude uradjen ove jeseni. Na tom popisu svoje nacionalno opredeljenje treba da iskazu svi oni koji zive u Srbiji, pa i zitelji Timocke Krajine. Upravo zbog toga, nemoguce je, na normalan i ljudskoj pameti prihvatljiv nacin, objasniti da neko, preko noci, administrativnim putem, treba da promeni nacionalnu pripadnost. To bi bio samo korak od necega, sto se u istoriji dogadjalo, a od cega normalne ljude podilazi jeza!

Pripadnik sam vlaskog naroda, bas kao sto su to mnogi u mom okruzenju. Ali, ja ne poznajem nikoga od njih ko bi, sada, administrativnim putem, da postane Rumun. I to ne iz razloga sto bi time bili manje vredni, ili manje cenjeni, vec naprosto to „ne bi bili oni“.

Isticuci da ovo nije samo moj stav, vec i stav onih koji pripadaju organizacijama i stranci koju predvodim, , veliko mi je zadovoljstvo da danas konstatujem da u mnogim gradovima Srbije, u opstinskim skupstinama, sede pripadnici stranaka sa „vlaskim“ predznakom. U nekim od tih gradova, te stranke su ili bile, ili su sada, u „vladajucim“ koalicijama.

Da ne pominjem podatak, koji je proverljiva cinjenica, da u mnogim gradovima u istocnoj Srbiji, funkcije celnika lokalnih samouprava obavljaju upravo ljudi vlaskog etnickog porekla, ali kao predstavnici nekih stranaka koje nemaju nacionalni predznak.

Osim toga, vlaska nacionalna manjina ima i svoje najvise „predstavnicko“ telo – Nacionalni savet Vlaha. To telo, izmedju ostalog, brine o zastiti interesa Vlaha koji zive u Srbiji. Bas kao sto Nacionalni savet rumunske nacionalne manjine brine o zastiti interesa Rumuna u Srbiji.

Ali, izgleda da to nekima nije dovoljno. Pretpostavljam da im je zbog toga potrebno da „pod isti krov“ stave i one koji se izjasnjavaju kao Rumuni i one koji se izjasnjavaju kao Vlasi. A da oni bidu „glavni“. I to upravo cine pojedinci koji su nakon potonjih izbora za Nacionalni savet Vlaha postali „gubitnici“. Ljudi ciji koncept da su „Rumuni=Vlasi“ prosto nije prihvacen. Ljudi sa propalim politickim konceptom ili prevazidjenim shvatanjima u pogledu „zastite ljudskih prava“. Ljudi koji ljudska prava, kao univerzalnu kategoriju, dele na „etnicka ljudska prava“. Ljudi koji su izgubili privilegije koje su im bile obezbedjene time sto su sebe predstavljali kao „jedine i autenticne predstavnike i Vlaha i Rumuna u Timockoj Krajini“. Ljudi, medju kojima su i oni koji su „pod lupom“ pravosudnih i policijskih organa ove drzave, zbog sumnji u regularnost finansijskog poslovanja, prethodnog saziva Nacionalnog saveta vlaske nacionalne manjine.< /EM>

Uprkos tome, sudeci po istupima nekih rumunskih politicara, pa i samog sefa drzave, to su ljudi, na osnovu cijih "izvestaja" oni gradi svoj i stav drzave koju predstavljaju, o ovom veoma vaznom pitanju. To su ljudi koji imaju "podrsku" zvanicne Rumunije i sa kojima ta drzava "komunicira". Po svemu sudeci, to su ljudi koji politicki establisment nama "susedne i prijateljske drzave" opskrbljuju informacijama o "stanju nacije sa ove strane Dunava". Ljudi, zbog cijih pogresnih "nacionalnih" percepcija, ili nekih drugih (sto ne reci i licnih interesa!?), drzava Rumunija usporava potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju, koji za Srbiju znaci "propusnicu" za ulazak u Evropsku Uniju.

Da li su to ljudi koji koji mogu da budu predstavnici Vlaha koji zive u Srbiji? Moj ljudski, moralni odgovor je negativan. Ali, ukoliko vecinska vlaska populacija njima da legitimnost, moj odgovor ce biti potvrdan. To je moje poimanje demokratije. Dakle, o tome ko ce biti predstavnici Vlaha i kako ce se ova etnicka grupacija izjasnjavati, konacnu rec treba da daju oni sami. Ni Rumuni, ni Srbi, ni politicari. Makar se radilo o politicarima koji su, trenutno, predsednici drzave. Pogotovu sto mi se cini da pitanje Vlaha u istocnoj Srbiji, postaje opste mesto, ili „dezurna tema“. A to, neminovno, podstice "prebrojavanje". Koje je potpuno nepotrebno i kontraproduktivno, pre zvanicnog popisa.

Sto se mene tice, ja na tu vrstu "prebrojavanja" ne pristajem. To bi znacilo i prebrojavanje unutar moje porodice, medju mojim prijateljima. Jer, jos su sveza secanja na neka slicna prebrojavanja, na ovim „nasim prostorima“, koja nikome nisu donela nista dobro. Osim, naravno, pojedincima. Nasa je obaveza da te pojedince prepoznamo i sada. Da nam „mangupi u sopstvenim redovima“, ponovo, ne zakuvaju corbu. Corbu, koju cemo kusati mi, a ne oni!

Primarijus dr Sinisa Celojevic,

predsednik Udruzenja “Gergina”,

predsednik Vlaske demokratske stranke

                 i clan Izvrsnog odbora Nacionalnog saveta Vlaha

 

VLAŠKA DEMOKRATSKA STRANKA sa sedištem u Negotinu, osnovana je 2007. godine za podrueje Istoene Srbije (izme?u Morave, Timoka i Dunava), sa osnovnim zadatkom okupljanja i politiekog organizovanja vlaške nacionalne manjine (na navedenom podrueju) u cilju ostvarivanja manjinskih, lienih i kolektivnih ljudskih prava. Zalaže se za:

-ujedinjenje vlaških stranaka,
-ravnomerniji ekonomski razvoj svih regija u Srbiji–regionalizaciju i decentralizaciju države,
-oživljavanje sela Istoene Srbije i Krajine,
-Srbiju u Evropskoj uniji,
-ekonomsku, socijalnu i zdravstvenu sigurnost gra?ana,
-poboljšanje položaja dece i poveaanje nataliteta,
-poboljšanje i oeuvanje životne sredine,
-oeuvanje istorijskih i prirodnih vrednosti,
-multietnienost i toleranciju,
-urbanistieko i infrastrukturno ure?enje prostora.

TRECI FESTIVAL VLASKE IZVORNE MUZIKE

ODRZACE SE 29. I 30. APRILA 2011. GODINE !

Udruzenje Gergina

Cetvrti festival vlaske izvorne muzike, 16.. i 17.. aprila 2012. godine